Stres je veliki neprijatelj i protivnik sportiste. Javlja se u vidu prekomerne aneksioznosti i negativnih unutrašnjih stanja koje svaki sportista doživljava tokom svoje karijere.

Stres je odgovor na psihofizički pritisak okoline. Svaki sportista bez izuzetka, imao je priliku da oseti negativne uticaje sportskog stresa. Negativni efekti se ispoljavaju u vidu gubitka želje za treningom, loših sportskih rezultata, pretreniranosti, težih povreda ili čak i onih krajnjih,  napuštanje sporta.

Kako se odupreti ovom parazitu koji pokušava da ugrozi karijeru sportiste i da time limitira njegove rezultate?

Prvi korak na tom putu jeste da sportista mora da prizna samom sebi da je pod stresom. Sportisti često glume hrabrost pokušavajući da ignorišu svoja negativna stanja, sve dok se ona toliko ne nagomilaju i ugroze im karijeru. Svaki sporista mora prepoznati i prihvatiti to svoje loše stanje i što pre krenuti sa primenom adekvatnih rešenja.

Koja su to rešenja?

Sportska psihologija nudi brojna rešenja od kojih su tri najznačajnija:

  • Prvi je tzv. Relaksacioni trening u kome se opušta muskulatura.

Praksa govori da sprotisti  ne umeju da opuste svoje mišiće, već ih konstantno grče, kao usvojeni mehanizam u želji za napredovanjem i postizanjem boljih rezultata. Ovo grčenje ide dotle da sportisti pritiskaju svoje telo i mišiće sve do tačke pucanja istih. Upravo iz tog razloga relaksacioni trening ima krucijalno važnu ulogu u smislu opuštanja, pa samim tim i umanjenja sportskog stresa.

Metodi primene relaksacionog treninga su brojni ali trenutno je najprihvaćeniji onaj kada sportista pre opuštanja svesno grči i zadržava svoj mišić u konrtakciji nekoliko sekundi, a zatim ga opušta.

Svesno grčenje pomaže sportisti da postane svestan svoje nesvesne reakcije, a zatim da donese odluku da isto tako svojevoljno opusti svoj mišić. To radi sa svim mišićima, počevši od mišića lista, pa sve do glave i nazad, ponavljajući to po nekoliko puta.

Primena ovakvog treninga dovešće do rezultata, ali samo ako se ponavlja i radi redovno. To ne znači nekoliko puta, samo tad i nikada više, već je neophodno planski i osmišljeno uvrstiti ovu rutinu u svoje svakodnevne trenažne procese.

  • Druga metoda sportske psihologije u borbi sa stresom su vežbe disanja, koje imaju različite primene. Cilj je u svakom sluačaju produbljivanje udaha, koji je u trenucima stresa veoma plitak, a time se čovek postaje svesniji protoka vazduha kroz telo. Disanje i kiseonik pozitivno utiču na krvni pritisak, frekvenciju srca i druge biohemijske procese u telu koji će pomoći u smanjenju stresa.
  • Treći metod sportske psihologije je sposobnost sportiste da se odupre negativnim uticajima okoline, odnosno sposobnost da kaže NE.

“U svoje vreme prilikom potpisivanja ugovora ovo mi je bila jedna od ključnih stavki na kojima sam insistirao. Želeći da zaštitim sebe od nerealnih ambicija klubova i trenera, kojima je osnovni cilj sopstveni rezultat, tražio sam da u ugovoru postoji član po kome nisam u obavezi da dolazim na treninge ponedeljkom, kao i da imam 10 slobodnih dana u toku sezone i 7 u toku pripremnog perioda.

Ovi slobodni dani su mi garantovali da u slučaju premora mogu da uzmem odmor. Ne da bih zloupotrebio to odsustvo, već da bih zaštitio sebe i imao bolji efekat treninga, kao da bih i sprečio ono čega se svaki sportista plaši, neku veću povredu.

NE, ključna reč za sportski uspeh i generalno za uspeh u životu. Lako je reći da, lako je klimati glavom, prihvatati sve. Reč NE isto tako treba da postane sastavni deo karaktera odgovornog sportiste koji drži uzde svoje karijere u sopstvenim rukama.

Pored ovih metoda, sportska psihologija ističe i važnost jasno postavljenih ciljeva u borbi protiv stresa. Ciljevi daju usmerenje, a kroz usmerenje rađaju se jasne ideje. Ideje i njihovo sprovođenje utiče na samopouzdanje sportiste, a samopouzdanje na smanjenje stresa. Uzrok unutrašnjeg nemira su sumnje i strahovi, a proviv njih se borimo pomoću samopouzdanja.

Postaviti svoj cilj je obaveza i dužnost svakog sportiste.  Rad na ostvarenju ciljeva je sama suština njegovog života. To mu daje motiv, a on ga puni pozitivnom energijom. Elan se bori protiv negativne energije koju predstavlja anksioznost odnosno stres.

Kao što možemo da vidimo načini borbe protiv stresa su brojne, međutim jedna od ključnih metoda koju ne definiše psihologija, ali koji mi se jasno nameće kroz lično sportsko iskustvo jeste metod balansiranja unutrašnje energije kroz uvođenje reda kroz svoj sportski život.

Što znači rad na očuvanju i ekonomičnosti svoje životne energije?

Redovan okrepljujući san, zdrava hrana, prijatno okruženje i pozitivni ljudi, redovne šetnje kroz prirodu, rad na sebi, suočavanje sa životnim problemima dok su još u začetku. Ne terba čekati da problem naraste, jer onda krade još više vaše energije i samim tim teže ga je rešiti. Uvesti red u svoj život je najbolji i najkraći put kojim sportista može da se izbori protiv stresa.

Sportista koji ide u diskoteke, pije alkohol, vodi noćni život, malo spava, jede nezdravu hranu, druži se sa problematičnim osobama, provodi svoje slobodno vreme na pogrešan način i to radi često i stalno, može biti vrhunski, ali njegova slava neće trajati dugo, jer je on odlučio da uništi samoga sebe. Dok će se sportista koji je odgovoran, svestan svojih kvaliteta, voli i poštuje samoga sebe, boriti za svoj cilj i tražiti ispravne načine kako da se odupre stresu i praktikuje ono što je za njega i njegovu karijeru najbolje.

Za sam kraj ovog teksta, nudim vrhunsko rešenje koje je meni pomoglo i koje pomaže i mnogim ljudima širom sveta.

Rešenje se zove meditacija, a ja je u ovom slučaju zovem sportska meditacija. Ona nije deo psihologije sporta, jer je mnogi vezuju za religiju, a ta tema je dosta škakljiva u čovečanstvu.

Sportska meditacija ima za cilj da opusti sportistu na dubljem nivou njegovog bića, da skloni njegove blokade i omogući mu da da svoj maksimum. Iz tog razloga stavio bih  ovaj oblik vežbanja na prvo mesto u borbi protiv sportskog stresa.

Sportska meditacija omogućuje sportisti da bude ono što jeste i da na terenu izrazi ono što može. Njena primena u sportu za sada je nedovoljna, ali se primećuje kod vrhunskih sportista, naročito u razvijenim zemljama. Iz tog razloga sportista koji na vreme shvati dobrobiti meditacije i počne sa primenom iste, ima mogućnost da uvek bude na korak ispred ostalih koji ne umeju da koriste ono što im je priroda dala.

Redovna primena sportske meditacije pomoći će spotisti prevashodno da smanji nivo stresa na optimalan nivo, da poveća svoju prisutnost, da popravi svoju koncetraciju i usmeriće sportistu isključivo ka ostvarenju ciljeva.

Ipak, kao i svaki trening, meditaciju je  potrebno raditi pravilno.To svakako nije jedno nesvesno lutanje po svojim unutrašnjim osećajima i mislima, već svestan i usmeren trening koji daje konkretan rezultat unapred određenog cilja.

Zato, sportsku meditaciju ne nazivamo prostom meditacijom, već svesnom, što je ogromna razlika, jer se na ovaj način energija usmerava na ono šta tačno želi da se postigne.

U svakom slučaju u borbi protiv stresa, pritiska, loše forme, slabih rezultata i  nesanice, sportista je dužan da se bori kako bi zaštitio svoju karijeru. On mora da nađe način i uhvati se u koštac, kako bi pobedio samoga sebe. U toj borbi izabraće metode i oruđa koja mu lično najviše odgovaraju i daju najboje rezltate.

Ovaj tekst ima za cilj da proširi opseg mogućnosti koje sportista u tom pravcu može da iskoristi, a na njemu samom je da li će i na koji način to i učiniti.

Ostavite odgovor