Uganuće skočnog zgloba

Mehanizam nastanka povrede:

Inverzionepovrede („kadastopalo ode upolje„)čine oko 70-85% svih povreda skočnog zgloba. Do povrede dolazi kada je stopalo u plantarnoj fleksiji (položaj sličan onom koji zauzima stopalo prilikom pritiska papučice za gas u automobilu) isupinaciji (stopalo blago rotirano u polje). Mehanizam povrede često uključuje I doskok ili stajanje na stopalo drugog igrača. Ovakav način povrede dovodi do istezanjaspoljašnjevezeskočnogzgloba, u smislu delimičnog ili potpunog prekida ligamentarnih struktura i to sledećim redom (od najslabijih ka jačim):  prednji talofibularni ligament, kalkaneofibularni ligament izadnj italofibularni ligament. Do povrede unutrašnje veze skočnog zgloba (lig. deltoideum) dolazi prilikom forsirane everzije zgloba („kada stopalo ode ka unutra). Izolovane povrede ove veze su veoma retke pa uvek treba imati u vidu moguće prelomefibule (spoljašnja kost potkolenice).

Dijagnozapovrede/procenaozbiljnostiistepenauganuća

Veličina otoka i hematoma najčešće korelira sa stepenom povrede. Palpacijom bolnih mesta možemo da identifikujemo koji od ligamenata je povređen. Pažljivim pregledom treba isključiti mogućnost preloma baze pete metatarzalne kosti, proksimalne fibule I medijalnog I lateralnog maleolusa. Uganuće III stepena udruženo je sa 80% incidencijom oštećenja nervnih struktura potkolenice (n. peroneus communi skojim ože biti oštećen pri frakturi proksimalnog dela fibulein. tibialis posterior).

Stabilnost skočnog zgloba ispituje se mehaničkim stres testovima: TEST PREDNJE FIOKE I TALAR TILT TEST (neophodno je raditi poređenje sa nepovređenom stranom!!!).

PODELA UGUNAĆA SKOČNOG ZGLOBA PREMA OZBILJNOSTI POVREDE:

Kada je potrebanrendgenskisnimakzapostavljanjedijagnoze?

Rendgenski snimak često nije neophodan kod sportiste sa uganućem skočnog zgloba. Prema Otava pravilima zasnimanje skočnog zgloba (Otawaa Ankle Rules)  rendgen je neophodan kod onih:

1. Koji imaju osetljivost duž zadnje ivice ili na distalnom kraju medijalnog ili lateralnog maleolusa, tj. koštanih struktura skočnog zgloba
2. koji ne mogu da nose sopstvenu težinu četiri koraka
3. imaju bol u bazi 5. Metatarzalne kosti (tj., duž spoljašnje ivice stopala)

Lečenjepovredeipovrataknateren

U akutnoj fazi povrede najbitnije je primeniti RICE metodu: I fazaoporavka (Rest=mirovanje, Ice=led, Compression=kompresijaiElevation=elevacija). Preporučuje se umereno mirovanje sa elevacijom noge, primena leda tokom 5-7 minuta, 3-5 puta u toku dana (naročito u prva 24h). Ukoliko je moguće, poželjno je primeniti I tzv. Vakusak terapiju koja omogućava sprečavanje nastanka većeg otoka koji produžava period oporavka.

U II fazi rehabilitacije cilj je vraćanje normalnog obima pokreta I jačanje stabilizatora skočnog zgloba (fizikalna terapija). Sportista može započeti limitirane (do granice bola) vežbe plantarne fleksije I dorzalne ekstenzije (stopalo se pomera gore, tj. dole).

U III fazio poravka  (kada supokreti bliski fiziološkim, a bol i otok savladani) počinje se sa vežbama propriocepcije, kondicionim treningom I treningom izdržljivosti. Proprioceptivni trening sastoji se u korišćenju raznih vrsta ravnotežnih sprava (tzv. balansera). Dokazano je da ova vrsta treninga smanjuje učestalost uganuća skočnog zgloba, naročito kod sportista sa sklonošću ka ponavljanim povredama ovog zgloba.

Pr ipovratku na teren savetuje se funkcionalno bandažiranje zgloba u periodu od nekoliko nedelja do nekoliko meseci (u zavisnosti od stepena distorzije). Za povrede I stepena potreban oporavak je od 0-5 dana, zapovrede II stepena od 7-14 dana, a zapovrede III stepena od 21-35 dana. Nošenje gipsa, tj. longete nije preporučljivo, naročito kod profesionalnih sportista, iz razloga što produžava vreme oporavka. Ukoliko nema frakture neke od koštanih struktura, uz adekvatno sprovedenu rehabilitaciju, ovakva vrsta imobilizacije nije neophodna.

dr Tamara Stojmenović

Ordinacija sportske medicine „Vita Maxima„